Марина Цветајева

Све по горју

По горном обзорју,

Са зорама,

Са звонарама,

Коњу незадрживи,

- Напред без предаха!

Јездимо живо

У крај без предака.

Не зовте ме орлицом,

Ни ластом - из милоште,

Немојте ме крстити,

Не родих се јоште.

Бит сам с двема жилама,

Из даљних даљина.

Заједно са пилама

И са наковњима.

Уздах - не замара,

Чело - без дамара,

Путујем у сутра

Кроз огњена јутра.

Пањеви и јаруге, -

Не сродих се јоште!

Не судите!

Не родих се јоште!

Сенка је вођа,

Тело је - далеко!

Преко оксида,

Преко рђе, преко

Старих вера,

Нових навика, с новим унуцима,

У сутра, Русијо - преко

Унука - к праунуцима!

(Мртвих Китежа

Што ће нам испаше сточне?)

Заволите!

Не родих се јоште!

Српови су склоњени,

Столови - са частима.

Судбини приклоњена

Заједно са царствима,

У полукружју међа,

- Сунце за морем вене! -

У сутра поглед међу:

- Јесм! - Адамово семе.

Дахом-махом - дух!

Све саме - негве.

- Стигни ме, лопочу:

Већ на седмом негде!

22. јануар 1922.