Волети друге - мука тешка,
Но зар да твоју драж то смрачи?
Из твојих чари, из твог смешка
Животна одгонетка зрачи.
С пролећа шири се шум снова,
Новом и истинитом вичан.
Твој смисао је таквог кова.
Он је, ко ваздух, несебичан.
Пренеш се, мотриш - то је лако
Из срца стресеш смеће речи
И живиш чист - ал` нећеш тако
Да превејанац будеш већи.
1931.
Нема коментара:
Постави коментар