О, каква румен у прозорима! И топови бију.
Зеленим Нилом плови Мојсијев плетени чунић.
Непомично стојећи у ваздуху над цвећем, летимо.
Дивни каранфили, лепе лале на ниским столовима.
Чују се ловачки рози, оглашавају Хала-ли.
Безбројне су, непробојне супстанце земље.
Мирис чубра, боја је, иње ждралова.
А све истовремено. И ваљда вечито.
Око није видело, ухо није чуло, а то је било.
Струне неће одсвирати, језик неће изговорити, а то ће бити.
Малинов сладолед, топимо се у небу.
1975.
Нема коментара:
Постави коментар