Пропадох, ко звер што гоне.
Где су људи, зрак што сени?
За мном је шум хајке оне,
А пролаза нигде нема.
Руб рибњака, шума худа,
Изваљени зимзелени.
Пут пресечен одасвуда.
Свеједно је сада мени.
Шта учини ти, подлаче?
Ти, убицо, ког се боје?
Ја натерах свет да плаче
Над лепотом земље моје!
Ал` и тако, близак гробу,
Ја верујем да ће бити
Једно доба кад ће злобу
Дух доброте победити.
1959.
Нема коментара:
Постави коментар