уторак, 29. новембар 2011.

ПУТОВАЊЕ ЧАЈЛД ХАРОЛДА - ''ЛАКУ НОЋ'' - Џорџ Гордон Бајрон

1.  

''Збогом, збогом! родни жали
тону ми у воде плаве,
Дашћу вјетри, оре вали,
Крик галеба пун је страве.
Са сунцем што лијега логом
У вал и ми ћемо поћ`;
Збогом њему, теби збогом,
Родна земљо - Лаку ноћ!


2.

''За пар сати сунце горе
С новим сутра ће се попет;
поздравит ћу небо, море,
Ал` не мајку земљу опет.
Моји двори сад су пусти,
Огњишта се следи глас;
Драч по зиду павит пусти,
Мој на вратима урла пас.


3.

Дођи, дођи, пажу мали!
Зашто плачеш и жалујеш?
Зар те страх јер ричу вали
Ил` дршћеш јер вихор чујеш?
Нек не плаче твоје око;
Тврд и хитар наш је брод:
Ни најбржи не би соко
Мого стић му лет ни ход.''


4.

''Нек вал ђипа, вјетар ори,
не осећам од њих страха:
Ипак, Сир Чајлд, ме не кори,
Да сам тужан, срца плаха,
Што ми мила мајка оста,
Што напустих оца свог,
Ти једини ми друг преоста,
Ти - и једин горе бог.


5.

Благослов ми отац дати
Без туге је жарко мого;
Док се опет вратим, мати
Уздисат ће за мном много.''
''Доста, доста, чедо моје!
Потри плач у оку твом;
Чисте душе да сам твоје,
Не бих био сух у мом.''


6.

''Дођи, храбри мој следбениче,
Што си лица блеђанога?
Страх те вала што урличе
Ил` душмана францускога?''
''Мислиш за свој живот стрепим?
Не бије ме страха лед.
Ја за својом женом хлепим,
Вјеран образ с тог ми блијед.


7.

Уз језеро, жена, дјеца
Живе ми, гдје твоји двори:
Кад за оцем који јеца
Што да она одговори?''
Пратиоче добри, доста,
Нитко твој не кори јад;
Лакшој души ми не оста
До смијат се бјежећ сад.


8.

Тко вјерује у варљиви
Уздах жене ил` љубице?
Пријан нов - сух поглед плави,
Што сад кипи од сузице.
Не бринем за прошлу радост.
Погибељ ми пуста хлап
Што остављам све - је жалост!
Да не кану сузе кап.


9.

Сам на свијету сад без краја,
Сам гдје море бескрај плаче,
Што за друге до очаја,
Нитко за њим кад не плаче?
Можда мој ће пас да пати
Кад му странац јести да,
Ал` пре но се газда врати,
Он би већ га раздро сва.


10.

С тобом хитро ћу, мој броде,
Проћи преко бурних вала:
Не бринем куд пути воде,
Кад до мог не теку жала.
Здраво, здраво, вали сињи!
А кад вас будем проћ,
Здраво, шпиље и пустиње!
Родна земљо - Лаку Ноћ!''


(1812)                                            (Препевао Данко Анђелиновић)





12 коментара:

  1. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  3. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  4. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  5. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  6. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  7. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  8. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  9. Ово ми се више свиђа него препев Луке Паљетка:
    "I
    Adieu, adieu! мој родни жал
    У плавом тоне дну:
    Уздише вјетар, урла вал,
    И галеб кричи ту.
    За сунцем што у море пада
    Сад и ми ћемо поћ;
    Њему и теби збогом сада,
    Родно тло - Лаку ноћ!"
    итд.

    ОдговориИзбриши