Велики стрелче, ловче добре коби,
Утваро с пушком на обали душе!
Не туци мене, смилуј се, не руши,
За храну чувству, ко друге не дроби.
Дај да се винем над срамотном смрћу.
Одени ме ноћу у иву у леду.
Поплаши зором у језерском прућу.
Свршено је, циљај! Гађај ме у лету.
За ту висину растанка и звуке,
О, пренебрегните моје и злехуде,
Ја вам благодарим и љубим вас, руке
Породице, дружбе, зебње, родне груде.
1928.
Нема коментара:
Постави коментар