Ти си, даљино социјализма.
Ти кажеш - близу? - Сред тескобе,
У бољи живот, сложни ми смо,
Преведи нас, ал сама собом.
Лебдиш у диму теорија,
Земља ван сплетки и клевета,
Ко излаз у свет и на море,
Излаз у Грузију из Млета.
Путивља плач се ту не чује
Не цвиле жене кукавице,
Истином ја их усрећујем,
А она не сакрива лице.
Ту живе складно ко два брата,
Не шкрипе заворнице страсти
И не дају у резултату
Децу у беди што ће расти.
Ту кусур нико ми не плаћа
Уситњен битом битисања,
Ал значим само то што траћим,
А траћим све што знам и сањам.
Ту глас изаслан као весник
Новога света стамености,
Веселом мога чеда песмом
Враћа ми ехо будућности.
Нема коментара:
Постави коментар