Поезијо, ја ћу се тобом клети.
Ти ниси благоглагољиви пев.
Ти си - место у трећој класи, лети.
Ти си - предграђе а не припев.
Ти си - ко Улица кочијашка у мају,
Ноћни опкоп на Шевардину
Где облаци јауке испуштају
И свак за се по распуштању иду.
Удвајајући се у вијугању трачница
- Предграђе а не препев -
Журе кућама са станица
Без песме, пуни стрепње.
А пљусак већ ослабљен, тих,
У гроздовима с крова цури
И до зоре клепа свој акростих
У ком су риме - мехури.
Поезијо, и кад је, празно ко цинк ведра,
Опште место под чесмом
И тада се твој млаз не да.
Свеска је спремна - потеци песмо!
1922.
Нема коментара:
Постави коментар