Смрт човека је као пад моћне државе,
Која је имала борбене армије, вође и поворке,
И луке богате, и у свим морима бродове,
А сад никоме неће притећи у помоћ.
Ни с ким неће склопити савез.
Јер градови су њени пусти и људи расути,
Чичак је покрио њену земљу што некад даваше жетве,
Њен позив је заборављен, њен језик изгубљен,
Дијалект сеоца негде далеко у недостижном горју.
1975.
Нема коментара:
Постави коментар