ТАД неки човек рече, "Говори нам о Самоспознању".
А он одговори овако:
Ваша су срца у тишини спознала тајне дана и ноћи.
Али ваше уши чезну за звуком онога што ваше срце зна.
Хтели бисте да знате на речима оно што сте одувек знали у мислима.
Хтели бисте да сопственим прстима такнете голу пут својих снова.
А то тако и треба.
Скривено врело ваше душе мора се пробити напоље и жуборећи похитати ка мору;
А све ће благо из ваших бесконачних дубина бити вашим очима разоткривено.
Али нека се не мери вагом то ваше незнано благо;
И не истражујте дубине свога знања чакљом или виском.
Јер сопствено је биће бескрајно и немерљиво.
Не реците, "Открио сам истину", него радије, "Открио сам некакву истину".
Не реците, "Открио сам стазу душе", него радије,
"Сусрео сам душу што је ишла мојом стазом".
Јер душа залази на све стазе.
Душа не иде неким правцем, нити пак расте као трска.
Душа се расцветава, као лотос с безбројним латицама.
Нема коментара:
Постави коментар