Блештаво сунце на лишћу, вредно зујање бумбара,
Негде издалека, с друге стране реке, снено певање
И одмерено лупање чекића, нису радовали јединог мене.
Пре но што је отворено пет чула, и раније од почетка
Чекали су, спремни, на све оне који ће себе назвати смртницима,
Да би, као ја, прослављали живот, то јест срећу.
Беркли, 1972.
Нема коментара:
Постави коментар