Распојасано, узаврела даха,
Чупаво, као торзо Бетовена,
Покрива дланом ко на табли шаха
Сан и љубав, савест, све живота мене.
И док га мори нека луда срећа,
Поступно матну позицију кроји,
Припрема конац и смакнуће света,
Коњаник горди над пешачким стројем.
У врту, где с леда из подрума врца
Разнежених звезда миомирис ноћи,
Над лозом Изолде као славуј грца
Тристанова љубав у гробној хладноћи.
И вртови силни, рибњаци и снасти,
И саздање света што врије од вапаја -
Све су то само пражњења од страсти
Којима се људско срце напаја.
Нема коментара:
Постави коментар