Који повредио си човека простога
Смехом кривди се његовој ругајућ,
Гомилу луда крај себе имајућ,
За помешаност доброга и злога,
Макар пред тобом се сви редом клањали
Поштење и мудрост теби приписујућ,
Медаље златне теби у част кујућ,
Ради што још један дан су истрајали,
Пази се. Песник за заборав не зна.
Можеш га убити - родиће се нови.
Записане биће речи и послови.
Бољи би ти били у дан зимски нови
Уже и под телом грана повијена.
Вашингтон, 1950.
Нема коментара:
Постави коментар