Браду имам густу, очи заклопљене
Капком, као у оних који знају цену
Виђених ствари. Ћутим као што приличи
Мужу који зна да људско срце може
Више да смести него језик. Свој родни
Крај, дом и јавно звање одбацио сам
Не да бих тражио добити или авантура.
Нисам странац кад се нађем на броду.
Лице обично, скупљача пореза,
Трговца, војника, не издваја ме из групе.
Нити се браним да одам доличну пошту
Месним божанствима. И једем што и други.
Толико је довољно казати о себи.
Вашингтон, 1948.
Нема коментара:
Постави коментар