Како сам је волео првих дана
Кад је долазила из шуме завејана!
Не одолеше гране невештине.
Попут сребрне срме
Нити лене преливају се без комешања.
Испод глуве перине
- Тело попут пања.
Да не би отишла - треба је усрећити, позлатити.
Ал` стидљивицу ту што се помаља
Иза љубичасте фолије и плавог емајла
Заувек ћете упамтити.
Како сам је само велео испрва
Кад беше у сенци ил` паучина сва!
На проби су само звезде и заставе,
А у бомбоњеру заборавили малаге да ставе.
Свеће нису свеће, оне су пре
Оловке за шминку но ватре.
Она је - тронута уметница
И сад је њена представа-корисница.
Како сам је волео првих дана
У гомили рођака, пред кулисама!
Јабуци - јабуке, јели - шишарке.
Само не њој. Она је спокојна.
Она је сасвим другог кроја.
Она је - изабраница.
Њено вече трајаће довека.
Она се не боји пословица
Јер њу, извесно, чека
Судбина нечувена:
У злату јабука, као небески пророк,
Ка таваници ће ускоро
Винути гошћа огњена!
Како сам је волео првих дана
Кад се око јелке разговор разграна!
1941.
Нема коментара:
Постави коментар