Је ли јава то? Време да се пренем?
Боље вечно спавати, спавати, спавати
И не видети снове.
Поново - улица. Поново - од тила копрена,
Поново, сваке ноћи - степа, стог, стењање
И сад и убудуће.
Лишће у августу, с астмом у сваком атому,
Снива тишину и таму. Пса трк
Нагло пробуди врт.
Чека да се све стиша. Одједном - џин из затишја,
И други. Кораци. "Ту је брава".
Звуждук и зов: апорт!
Он је буквално обливао, обаљивао
Нашим кораком пут! Он је и плот
Мучио тобом.
Јесен. Ниже се жућкасто-сиви бисер.
Ах, ко и теби, трулежи, мени смртно
Додијава живот!
О, у невреме ноћ кади маневрима
Локомотива; под кишом сваки лист
Срља у степу, ко оне.
Прозори ми праве сцене. Све бесциљно!
Срљају из шарки врата, целивајући
Лед њених лактова.
Упознај ме с неким од оних отхрањених,
Попут њих, диринчењем јужних њива,
Пустолина и лажи.
Али са зазубицом, и неверицом, с кнедлама
У грлу, и с тугом толиких речи
Сустајеш да другујеш!
Нема коментара:
Постави коментар