И светлео је тај град којим сам се после више година враћао,
И пропадао је живот Ритбефа или Вијона.
Потомци већ рођени играли су своје игре,
Жене су гледале у огледалца од новог метала.
Зашто је било то све, ако ја да говорим не могу.
Стајала је нада мном тешка као земља на својој оси.
Мој пепео је лежао у кутији испод шанка бара.
И светлео је тај град којим сам се после више година враћао
Својој кући у витрини гранитног музеја
Поред црнила за трепавице, алабастарских тегли,
Менструацијских трака египатске принцезе.
Било је тамо сунце исковано од златног лима.
На све црњем паркету чула се шкрипа лаганих корака.
И светлео је тај град којим сам се после више година враћао,
С лицем заклоњеним мантилом, мада већ давно није живео нико
Од оних који су могли да памте неплаћене дугове,
Краткотрајне срамоте, опростиве подлости.
И светлео је тај град којим сам се после више година враћао.
Париз-Беркли, 1963.
Нема коментара:
Постави коментар