Тако мало сам рекао,
Кратки дани.
Кратки дани,
Кратке ноћи,
Кратке године.
Тако мало сам рекао,
Не стигох.
Моје срце се уморило
Од усхићења,
Очајања,
Горљивости,
Наде.
Чељуст левијатана
Затварала се у мени.
Наг лежах на обалама
Безљудних острва.
Повуче ме у понор за собом
Бели кит света.
И сад не знам
Шта је било истинско.
Беркли, 1969.
Нема коментара:
Постави коментар