Борис Пастернак

Ко жарач пепео бронзани,

Бубе просипа врт заспали.

Са мном, са мојом свећом у равни,

Висе светови расцветали.

И у ту ноћ ја прелазим,

Као у непознату веру,

Тамо где платан овештали

Обеси међу месечеву.

Где је језеро као тајна

Откривена, где шапће плима

Јабуке, и виси врт на скели,

И небо испред себе има.

1912.