Проклињи смрт. Неправедно нам је додељена.
Преклињи богове да ти дају лако умирање.
Ко си, то мало амбиција, похлепности и снова
не заслужује казну дуге агоније.
Не знам само шта можеш учинити, сам, са смрћу других,
деце захваћене ватром, жена погођених сачмом, ослепљених војника,
која траје више дана, сада, ту, поред тебе.
Бездомна је твоја жалост, нема твоја реч,
и бојиш се пресуде због тога што ништа ниси могао.
Беркли, 1968.
Нема коментара:
Постави коментар