Без помоћи оснивача, у тами, без знања,
Кад се ноћу ишло испружених руку, хучала је
Громада Урала и, падајућ ко мртва, без очајања,
Сва ослепљена у мукама, јутро порађала је.
Тутњећи, случајно закачене, падале све те су
Силесије, и неки масиви од тучи и стења.
Воз путнички је хуктао. И због тога негде су,
Устукнувши, падали четинари ко привиђења.
Задимљено свитање беше сано. Никако друкчије:
Подметнуто то - фабрикама и ћувику велику -
Шумски зидар пећи, клеветник Горинич је,
Ко префриган лопов што подмеће опијум сапутнику.
У зору пренули се. Са руменог видика слетаху
На скијама Азијати у шуме озарене,
Целиваху подножја и боровима подметаху
Круне, позивајући да се окруне за цареве.
И борови, усправљајући се, пазећ на ранг шумни
Владара чупавих, ступали су у часу датом
На снежну кору, коју је сад превуко сомот рујни,
Ко на свилени застор, украшен шарама и златом.
1915.
Нема коментара:
Постави коментар