Шетао сам под озвезданим небом
Горском падином откуда се виде неонски градови
Са својим другом, духом ништавности,
Који је трчао око мене и поучавао
Да нисам неопходан, јер да није мене, други би
Ходио овуда и хтео би свој век да разуме.
Ништа се не би променило да сам давно умро,
Ове исте звезде и градови и земље
Били би виђени не мојим очима.
Трајали би као што траје век овај и његова дела.
Одступи од мене у име Исуса Христа,
Доста си ме намучио - рекох.
Није моје да судим о позиву људи.
А своје заслуге ионако нећу знати.
1975.
Нема коментара:
Постави коментар