ПОТРЕС - Сима Пандуровић (1883-1960)

Прошао ме страх од бога давно,
Дах мирисни љубави и чежње,
Бол с пролећа; поспале су тежње;
Прошао ме старх од бога давно.

Мутне очи изнемогло гледе
У хоризонт празан и орон`о.
Дух, са телом, материји клон`о.
Мутне очи изнемогло гледе.

Моју стару рану од живота.
Видим, немар суверени лечи, -
Моју нежност, немир, јад без речи,
Моју стару рану од живота.

Хигијена несећања вида
Мој буновни сан и савест што ми
Дух и тело немилосно ломи.
Хигијена несећања вида.

Гледам да се свега мање сећам,
Да не жалим ни прошлост, ни себе,
Да се тихо што беше погребе;
Гледам да се свега мање сећам.

Још савести ветар неки, уздах
Мртвих - шта ли? - кроз мој живот прости
Прође, каткад, к`о језа кроз кости.
Још савести ветар неки, уздах.

Знак последњи грознице живота,
Потресе ме, па ишчезне близу
Срца. Видим малу парализу, -
Знак последњи грознице живота.