Већ замка сен из крика ниче
Оних што нађу реч; сред гора.
Ко муцавац што страшљив сриче,
Грца и топи се Девдорах.
Бесмо у Грузији. Помножи
Нужду и нежност, ад и рај,
Стакленик леда са подножјем,
И тако добијеш тај крај.
И схватиш каква доза фина
С небом и земљом ту се плоди
Зрака и труда и врлина,
Да овдашњи се човек роди.
Да поникавши усред глади,
У поразима и невољи,
Постане узор и изгради
У нешто крепко, попут соли.
Нема коментара:
Постави коментар