Сунце и стакло иситнићу
Да поспем тротоаре и пут.
Зими ћу отворити таваницу
- Нек чита сваки влажни кут.
Почеће да рецитује таван
Поклонивши се рамовима и зими.
А "трула кобила" беда и лудорија
Побећи ће на симс.
Бура а не месец ће мести,
Почетке и крајеве скрити.
Имам сунца! - одједном се освестих;
Увиђам: свет више није онај исти.
Божић ко гачац гледа благо.
А разведравање ће донети
Много тога што мени и драгој
Није ми на крај памети.
Длановима се заклањајући
Викнућу деци на сав глас:
Какво је то, мили, тисућлеће
У дворишту код нас?
Ко је путању до врата пропртио,
До рупе засуте прекрупом,
Док сам с Бајроном пушио,
Док смо се опијали ја и По?
Кад сам у Дарјал имао приступа,
А у ад и арсенал навраћао уз пут,
Ја сам живот, ко дрхтај Љермонтова,
Ко усне загњурио у вермут.
Нема коментара:
Постави коментар