недеља, 17. мај 2015.

СРЕБРНЕ ПЛЕСАЧИЦЕ - Десанка Максимовић

Пољана сребрна, бела.
Трепери кроз снег, трепери
ред плесачица јела
на стопалу од леда.
Борова шума цела,
шума ћути и гледа.

На челу сребрна круна
трепери, кроз снег трепери.
Наручја велова пуна;
сребро блешти на недрима.
Лепршају зелени скутови
сребром везани у бедрима.

Једноноге плесачице јеле
смеју се, нишу, смеју,
ломе у танким крстима.
Снежне велове беле
лудо око себе веју.
Трче на сребрним прстима.

У вечер беле скуте
свију као птице крила
и тихо се ућуте,
у сан незнани тону.
Борови мали, сребрни,
борови стражаре у сутону.

7 коментара:

  1. Администратор блога је уклонио коментар.

    ОдговориИзбриши
  2. Desankina poezija je više nego lepa... nežna... posrebrena... setna... ali i sretna... Hvala što čitate poeziju i Desanku... poetičnoj krasoti i lepoti nema kraja te ona ostaje da teče i traje do beskraja!

    ОдговориИзбриши
  3. Malo je reći za poetski izskaz i izraz velike naše Pesnikinje da je "super" samo!... Ovo je čista metafizika, nazovimo to slobodno tako il nikako - mada doduše pomalo posrebrena samo i blago!...

    ОдговориИзбриши
  4. Možda ste već u pravu... Zaista je ovo pesmica samo...

    ОдговориИзбриши