1
Кад дан на измаку с вечери
Пред тобом на длану се гаси,
Веврица упорно вевери,
По смоластој шуми се гласи.
Обамро, омамљен скапава
Борових висова строј.
И шуми шума и капљама
Рони се зрнасти зној.
2
Вртове мучи грозна мора.
Мртваја поља у зраку лебди,
Страшнија него оркан, гора
Од буре, крв у срцу леди.
Олуја прети. У врту дах
Из уста спарушених воња,
Коприва, мемла, трулеж, страх.
У пољу расте њиска коња.
3
По жбуњаку висе прње
Облака. У врту врело
Коприва у грлу прљи;
Задах буре, сено свело.
Уморно се грм повија.
Небо крије крила сура
У мочвари процесија
Барских птица сред азура.
И блистају, као зуби
Које скрива рука мила,
Лозе ива, лишће дуба
И трагови са појила.
Нема коментара:
Постави коментар