Историја моје глупости испунила би много томова.
Једна би била посвећена деловању упркос свести
Као лет лептирице која и кад би то знала
Морала би да лети у пламен свеће.
Друга би се бавила начинима гушења немира,
Шапата који опомиње али не бива саслушан.
Посебно бих расправљао о задовољству и поносу,
Кад сам био онај коме се причињава,
Па ступа победнички и не подозрева.
А све би за предмет имало жељу.
И кад би бар моју сопствену. Али откуд. На жалост.
Гонила ме је јер сам хтео да будем као и други,
Страх сам осећао од оног што је у мени дивље и нескромно.
Историју своје глупости већ нећу написати
Јер и касно је и тешко докучивати истину.
1980.
Нема коментара:
Постави коментар