КОЛИКО СЈАЈНИХ НАМЕРА - Чеслав Милош

Колико сјајних намера, колико игара и смицалица,

Док су нам, пријатељи моји,

Покровитељи били облаци, статуе из дубоких шума, славне,

И над уском улицом ивандањски орли-анђели.

Имали сте да изгубите, и нисте за то знали.

Имали сте да изгубите, и ја сам то знао,

Не признајући вама ни себи упућеност, узалудну.

А сад је већ свршено. Ветар се игра сенкама имена,

Све док после династија не настане

Снежна тишина.

Ко је имао разум, бирао је доктрине

У којима је светлела, мигајући, ђаволска трулеж.

Ко је имао среће, дао се завести љубављу према људима.

Ко је хтео лепо, ислужио је на камену камен.

Тако је плаћао наш век онима што су поверовали

У његово очајање и његову наду.

А добити шта је значило? Занемети на половини речи.

Крик чути, хвалу неправди, јер је правда нестала.

Побратимство изигравати, заобилазећи гробове.

И себе самога бројећи у изабране,

Осећати читавим телом

Стид.

Беркли, 1970.