И јеси и ниси песма.
Заметнула си се била
за време једног несна
чула сам те већ у слуху,
разабирала ти речи.
Била си већ живо биће
у мом духу.
Шта ли те то спречи
да постанеш песма?
А док још у мени диса
док те рука не написа
бивала си све лепша,
као Месец уз небеса
светлела си за мог несна.
Њихала си се у мени
на љуљашкама звука,
ницала си из слатких мука,
била сам те лепоте свесна.
Шта ли те то спречи
да постанеш песма?
Нема коментара:
Постави коментар