Век и још више - не од јуче,
А снага саблазни не стари -
Наде у добро и сад муче
И виде се без страха ствари.
За разлику од фићфирића
С његовим кратким битисањем,
Жели се рад уз друга бића,
Заједно с постојећим стањем.
И истог часа исте бриге
Кад лењости се ума смера,
И исти изводи из књига
И поређење истих ера.
Ал` сад је време рећи само,
Мада то није сасвим исто:
Петрове славе освит, знамо,
Мрачише буне и убиства.
Па, дакле, напред - смелих мисли
И тешећи се паралелом -
Све док си жив, и мошти ниси,
И још не жале твоје тело.
Нема коментара:
Постави коментар