Кад певала је млада Дездемона,
А остало јој мало још да живи,
Није за љубав клела звезде она -
За жалосном је заплакала ивом.
Кад певала је млада Дездемона
И гласом крепким завапила жално,
За црни дан од најцрњег демона
Заупокојене примила је псалме.
Кад певала је млада Офелија,
А остало јој мало још да живи,
Сву душу скрши суша проклетија,
Као олуја стабљике на њиви.
Кад певала је млада Офелија,
А чемер суза замуко без гласа,
С каквим је она ишчезла трофејима?
С нарамком врбе или росопаса.
Одоше тако, устрептале душе,
Скинувши страсти с плећа, као сену,
Да настане и песмом да заглуше
И уточиште своје, васељену.
Нема коментара:
Постави коментар