У руменим прстима магнолија
У паперју лепога маја,
У скоковима с гране на грану
Птице чисте боје, кардинала,
Међу прсима благих река
Лежи тај град
У који улазим са букетом укочених ружа
На коленима, као пуб херц,
Вичући због среће пролећне
И крактоће живота.
Мирис у ноздрвама, песма,
Љубичаста наручја
Отресана од воде црном руком,
Тунели неона,
Опет зеленило и песма,
Мостови над државама птичјих гнезда,
Стаклене очи мечића,
Од рубина.
Поподневни бркови,
Коврџасти перчинићи Црнкиња,
Чаше са сенком
При уснама бојеним у срце,
Дрвене лутке обучене у свилу,
Непрестано чешљана гробља,
Као испаљена ракета враћају се у правцу ноћи,
У ноћ што се распрскава,
Тралала,
Тралали,
У несећање.
Вашингтон, 1948.
Нема коментара:
Постави коментар