ВЕСТ - Чеслав Милош

О цивилизацији земаљској шта ћемо рећи?

Да је то био систем шарених кугла од димљеног стакла

У коме се увијао и извијао кончић светлећих плинова.

Или да је то био скуп зракоподобних палата

Што стрељају из купола с огромним капијама

Иза којих је корачала наказност без лица.

И да су свакодневно бацане коцке, а коме би испало неповољно,

Био би вођен на жртву: старци, деца, младићи и девојке.

Иначе, можда ћемо такође рећи да смо живели у златном руну,

У другој мрежи: у чахури од облака

Смештеној на грани галактичког дрвета,

А та је наша мрежа била исткана из знакова:

Хијероглифа за око и ухо, љубавних прстенова.

И звук се разлегао у средини, звук што нам је вајао време,

Светлуцање, треперење, цвркут нашег говора.

Јер из чега смо могли исплести границу

Између изнутра и споља, светла и понора,

Ако не из самих себе, из топлога даха,

Боје на уснама, газе и муслина,

Из била што кад ућути - свет умире.

Или о земаљској цивилизацији можда нећемо ништа рећи,

Јер нико не зна шта је то одиста било.

Беркли, 1973.