Разгори зора рујну свећу
Брегуница да циљу пође.
Без опомене ипак нећу:
Нек буде живот свеж такође!
Зора је - хитац у тавнину:
Полети, плане кроз висину,
Дан је у лету намах зглође.
Нек буде живот свеж такође.
Напољу лахор чили брзо
Што нам по ноћи меко дође.
Зором, по киши, он се смрзо.
Нек буде живот свеж такође.
Како је смешан лахор само!
Откуд ко чувар он да прође?
Улаза, види - нема амо.
Нек буде живот свеж такође.
Наређуј засад рупцем финим,
Владај - док још си госпа с гласом,
Док још седимо у тој тмини,
Дотле, док пожар није згасо.
1919.
Нема коментара:
Постави коментар