Давно сам већ скренуо са животне путање - кад ли ћу
Окончати своје бескрајно лутање?
Тата ми је неимар, мама пере веш, брат свира џез, сестра ама баш све пече реш,
Па је умесно питање: када ли ће окончати сво ово моје лутање?
Радио сам у фабрикама, радио сам у пољу,
Радио сам свугде док нисам изгубио вољу,
Забацио сам животну удицу на плутање - и кренуо у бескрајно лутање...
Лутао сам од поноћног мрака до свита зоре биска,
Од њујоршких докова до Залива Сан Франциска,
Од мене не остаде ништа до прозирне сене, жутокљунац постадох од једне риђе жене,
И кад скренух и с љубавне путање, опет кренух у бескрајно лутање.
Нема коментара:
Постави коментар