Творцу вишњем висим ја на перу,
Крупном капљом вишњевом треперим.
Испод кућа - ребуси канала.
Ваздух базди и воском и кокосом
Колодворе окади и пали,
Али, само што румен утрне,
Ружичаста буде ноћца црна,
И плот је поражен парадоксом.
И блебеће: прекини до јутра
Тих усахлих белила колање.
Грунт је мртав и црвљив изнутра,
Ехо реско, ко кугла куглане.
Летњи ветар, шевиот и блато,
И ђермова окованих шкрипа,
И јутарње стругање оплата;
Ко треница рена очи штипа
Зора рана и сузе просипа.
Ја се крепим у творца на перу,
Трпком капљом олова треперим.
1922.
Нема коментара:
Постави коментар