Горко је Бога у несрећи хвалити, мислећи да није спасао, мада је могао.
Јеховин анђео није дотакао капке човека кога држим за руку, ја, сведок безвољни патње без кривице.
Несаслушана је молитва његова и моја.
Несаслушана молба: удари у мене
а њему у замену дај свакодневни живот.
Ходницима болничким иде слабо људско смиловање,
које је као једва ојужена зима.
А ја ко сам, следбеник што игра пред Величанством?
1978.
Нема коментара:
Постави коментар