Опет исти сан. Као издубљен у глини кланац реке
И у близини одрони из којих тече прљава вода подлоканих гора.
Глас је говорио: не, није истина да нам штете баре
Удиши запах уљасте мрље на комену што се прелива у дугиним бојама.
Те дигох очи и тамо горе угледах у песку чисти извор.
Идући навише чупао сам травуљину да би поток могао слободно да тече.
Потом ми би жао, јер се извор уливао у песак.
Али он поче опет да избија јаче, и изабра оно што сам ја изабрао.
Швајцарска, 1966.
Нема коментара:
Постави коментар