О, слободњакињо - кад памћење касни!
О, кад се заборави - робињо лака!
По мишљењу многих си душа, ходочасник,
А ја кажем: сенка без особеног знака.
О, у камен стиха чак да си канула -
Дављеница си! - и кад си из прашине.
Ти мучиш се ко кнегиња Тараканова
Кад фебруар смочио је утврдине.
О, уврежена! Док ти, жељна амнестије,
Времена док кунеш, ко сени стражара, -
Опала се лета, ко лишће кад бије,
Тару о баштенску ограду календара.
Нема коментара:
Постави коментар