Борис Пастернак

Расте и прашти ветра фијук,

Расту фигуре на том ветру,

Расту и витлају и вију,

Иду дуж вала, ко на смотру.

Линију ватре обилазе

И одлазе у пене звон,

А к њима, згурен, с неба слази

И поздравља се хоризонт.

1931.