Да би се написла добра песма, треба знати више но што је у њој изражено. Свест претходи свим изражајним средствима. И она жалост што у памћењу људи остајемо глупљи него што смо били у нашим тренуцима јасног разумевања.
Лавиринт. Грађен сваки дан речима, звуцима музике, линијама бојама сликарства, блоковима вајарства и архитектуре. Постојећи вековима, тако занимљив за посећивање, да ко у њега зарони, већ не осећа потребе за светом, утврђен, јер је заснован против света. И ваљда највеће чудо: да кад се треба наслађивати њиме самом по себи, он се расплињава као палате изаткане од магле. Јер га подржава само стремљење да се изиђе ван, некуд на другу страну.
Нема коментара:
Постави коментар