Опрости. Био сам стратег као многи од оних што се ноћу провлаче поред људских грађевина.
Срачунавао сам где стоје страже пре но што бих се одважио да приђем затвореним границама.
Знајући више, правих се да довољно је мање, не као они што долазе да сведоче.
Равнодушни према пуцању, потери у честару и поругама.
Нека мудраци и свеци, мишљах, целој земљи дарове доносе а не језику.
Ја чувам добро име, јер је језик моја мера.
Идиличан, детињи језик који узвишено претвара у дирљиво.
И распада се химна или псалам предводника хора, остаје попевка.
Увек непотпун беше мој глас, другу би хтео да одам захвалност.
А штедро и без ироније, те дике невољних.
Иза седам гора, под звездом јутарњом,
На језику огња и воде и свеколиких стихија.
Беркли, 1972.
Нема коментара:
Постави коментар