Не идите, лепотани!
Песком гуши суша -
Несталог у тами
Неће издат душа.
Узалуд трагање,
Лепотани, не лажем!
Нестали драган је
У гробу свом блажен.
Стиховима, ко земљама
Чудеса и сени,
Стиховима - ко земљама
Дојездио к мени:
Пресахлој, пешчаној,
Без дана и без дна.
Стиховима - ко земљама,
У моја бездна.
Чујте без зависти
Ову повест душа:
У оазама очију -
Пешчана суша...
Адамова јабука
Сахне с песка мог...
Стиснух је рукама
Ко страст или Бог!
Без имена - неста!
Не нађосте! - Ништа.
Пустиње су заборавне -
Задња уточишта.
Утихлост до пене
Таласа. И шум.
Песком засут гребен,
Сахара - твој је хум.
3. јул 1923.
Нема коментара:
Постави коментар