ДИВЉИ ПЛАЧ - Ранко Јововић

Поздрављам дивље песнике света!
Сунце, ваздух, пастира, ђавола, анђела,
Козу, овцу, коња, орла, свраку -
Бога над и њима,
Поздрављам светлост заслепљујућу
Што попут вечног струји наниже,
Поздрављам уру кад хорде брђана
Улетеше у овај град
Кад натераше бронзаног лажибога
На капији градској -
Да побожански извеже:
Градитељи, здраво!
Поздрављам вас, о дивљи песници!
Бодеже, оклопе, седланике,
Бичеве, топузе, боксере, дреноваче,
Мисли ваше завереничке, сенке хитре -
Сав тај природан материјал
Одискон Освајача,
Нарочито поздрављам,
И чекиће ваше тешке, еластичне -
И крижеве и ексере чекића,
Поздрављам.
Бесне мађије на вашим челима
Пред којим проплакаше градски урођеници
Поздрављам криком новорођеног дивљана.
Са дна овог шупљег дна:
Где човек и нешто живе удружени
Где човек и ништа рат воде -
Поздрављам дивљи плач
Разговетних, облачних, тавних.