Распламсавају се тајне знака
Низ непробудан и глув дувар.
Црвенило је и злато мака
Над сном мојим као чувар.
Сакривам се у ноћне пештере
Од сурових чудеса у бег.
У свитање - плаветне химере
Мотре огледалом неба свег.
Док ме прошлост у сигурност мами
Склапам очи и да потражим спас,
А на књиге залеђеној страни
Златаста је девичанска влас.
Нада мном је већ небосклон низак,
Црни сан ми у грудима брат.
Зацртани крај ми је већ близак,
А чекају - и пожар и рат.
Октобар 1902.
Нема коментара:
Постави коментар