Александар Блок

Волим у црквене дворове,

Крепећи душу, да станем,

У њину сенку, те хорове,

Међ појце кад нестанем.

И бојим се душе дволичне

Па врло пажљиво сместим

Ђавоље, дивље црте, личне,

Под овај оклоп пресвети.

У молитви тад сујеверној

Заштиту тражим од Христа,

Али у масци лицемерној

Смеју се уста нечиста.

И тихо, с измењеним ликом,

Уз мртви сјај свећа, доле,

Све напомињем о Дволиком

Срца тих људи што се моле.

И, ево - ућуткам хорове,

У смутњи свак бежат стане...

Волим у црквене дворове,

Крепећи душу, да станем.

8. априла 1902.