недеља, 27. август 2017.

Александар Блок

Волим у црквене дворове,
Крепећи душу, да станем,
У њину сенку, те хорове,
Међ појце кад нестанем.
И бојим се душе дволичне
Па врло пажљиво сместим
Ђавоље, дивље црте, личне,
Под овај оклоп пресвети.
У молитви тад сујеверној
Заштиту тражим од Христа,
Али у масци лицемерној
Смеју се уста нечиста.
И тихо, с измењеним ликом,
Уз мртви сјај свећа, доле,
Све напомињем о Дволиком
Срца тих људи што се моле.
И, ево - ућуткам хорове,
У смутњи свак бежат стане...
Волим у црквене дворове,
Крепећи душу, да станем.

8. априла 1902.

Нема коментара:

Постави коментар