* * *
Мислио си да сам ја ко оне
Које се заборављају лако,
Да ме сузе и јауци гоне
Под копита коњу опаком.
Да ја, можда, тражим у врачара
У чаробној водици корјенчић:
Да пошаљем теби место дара
Заветни, миришљави рупчић.
Буди проклет. Јаук с бола криком
Очајна ми душу коснут` неће,
Кунем ти се анђеоским ликом
(На икону чудотворну мећем)
И ноћима с олујним наткликом -
Твојој срећи лице не окрећем.
1921.
Нема коментара:
Постави коментар