* * *
Глас ми се јави. Ко да теши,
Наговара ме: "Дођи амо,
Остави крај свој глуви, грешни,
Напусти Русију само.
Ја ћу крв с твојих руку спрати,
Стид црни однети из срца
И нове називе ћу дати
За понижења која грцаш".
Ја равноушно и спокојно
Зачепих шакама свој слух,
Да таквом причом недостојном
Не оскрнавим тужни дух.
1917.
Нема коментара:
Постави коментар