недеља, 27. август 2017.

Ана Ахматова

2.

Зарђа злато, иструли и челик,
Круни се мрамор. Смрт чека све.
Најсталнији на земљи је - јад велик,
А најтрајнија је - царска реч.

1945.


3. ПЕСМАМА

Водисте ме по беспућу мрака
Као каква падалица звезда.
Биле сте ми и чемер  и варка,
Но утеха да сте биле - не знам.

1961.

8.

Нестају осећања, мисли, речи
На тој ватрометини...
Ту се и уметност чак вечна
Некако голуждравом чини.

1964.

11.

Слава је ко лабуд пловила
Кроз златаст дим и сјање.
Ти си ми, љубави, била
Вечито моје очајање.

1964.

Нема коментара:

Постави коментар